1. И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

2. Говорећи им: идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одријешите је и доведите ми.

3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

4. А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:

5. Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.

6. И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус

7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.

8. А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

9. А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је то?

11. А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.

12. И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

13. И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

14. И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.

15. А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.

16. И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?

17. И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи ондје.

18. А ујутру враћајући се у град огладње.

19. И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: да никад на теби не буде рода довијека. И одмах усахну смоква.

20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква!

21. А Исус одговарајући рече им: заиста вам кажем: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.

22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

23. И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту?

24. А Исус одговарајући рече им: ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

25. Крштење Јованово откуда би? или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: а ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му дакле не вјеровасте?

26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа! јер сви Јована држаху за пророка.

27. И одговарајући Исусу рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

28. Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.

29. А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.

30. И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.

31. Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: први. Рече им Исус: заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.

32. Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.

33. Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

34. А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

35. И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37. А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега.

38. А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

39. И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

40. Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

41. Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

42. А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

43. Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

44. И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

45. И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

46. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.