1. И поче им говорити у причама: посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде.

2. И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога.

3. А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4. И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотна.

5. И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише.

6. Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: постидјеће се сина мојега.

7. А виноградари рекоше у себи: ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

9. Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

10. Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

11. То би од Господа и дивно је у нашијем очима?

12. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

13. И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи.

14. А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо?

15. А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

16. А они донесоше. И рече им: чиј је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

17. И одговарајући Исус рече им: подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

18. И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

19. Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

20. Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

21. И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22. И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

23. О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

24. И одговарајући Исус рече им: зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

25. Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

26. А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевијем како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

27. Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

28. И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: која је прва заповијест од свију?

29. А Исус одговори му: прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

30. И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

31. И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

32. И рече му књижевник: добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

33. И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

34. А Исус видјевши како паметно одговори рече му: нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

35. И одговори Исус и рече учећи у цркви: како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

36. Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

37. Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу.

38. И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

39. И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама.

40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени.

41. И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много.

42. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.

43. И дозвавши ученике своје рече им: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.

44. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.