Лука, глава 21
1. Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;
2. А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;
3. И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:
4. Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.
5. И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече:
6. Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.
7. Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?
8. А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.
9. А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.
10. Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство;
11. И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.
12. А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.
13. А то ће вам се догодити за свједочанство.
14. Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:
15. Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.
16. А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.
17. И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.
18. И длака с главе ваше неће погинути.
19. Трпљењем својијем спасавајте душе своје.
20. А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.
21. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:
22. Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.
23. Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу.
24. И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.
25. И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.
26. Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.
27. И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.
28. А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.
29. И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета;
30. Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.
31. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.
32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
33. Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи.
34. Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.
35. Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.
36. Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.
37. И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.
38. И сав народ долажаше изјутра к њему у цркву да га слушају.