1. И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град.

2. И гле, донесоше му узета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.

3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога.

4. И видјећи Исус помисли њихове рече: за што зло мислите у срцима својијем?

5. Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?

6. Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми одар свој и иди дома.

7. И уставши отиде дома.

8. А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.

9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.

11. И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?

12. А Исус чувши то рече им: не требају здрави љекара него болесни.

13. Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.

14. Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

15. А Исус рече им: еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

16. Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.

17. Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.

18. Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.

19. И уставши Исус за њим пође и ученици његови.

20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.

21. Јер говораше у себи: само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.

22. А Исус обазревши се и видјевши је рече: не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.

23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене

24. Рече им: отступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И потсмијеваху му се.

25. А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.

26. И отиде глас овај по свој земљи оној.

27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов!

28. А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да Господе.

29. Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде.

30. И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна.

31. А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.

32. Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.

33. И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: нигда се тога није видјело у Израиљу.

34. А фарисеји говораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

35. И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

36. А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.

37. Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.

38. Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.