1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2. Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

3. "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4. Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

5. Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

6. "Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

7. Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

8. Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

9. Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10. Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12. Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!