1. Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.

2. Јер у њој стари добише свједочанство.

3. Вјером познајемо да је свијет ријечју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

4. Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

5. Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу.

6. А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже.

7. Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери.

8. Вјером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде.

9. Вјером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунашљедницима обећања тога.

10. Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог.

11. Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа.

12. Зато се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора.

13. У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

14. Јер који тако говоре показују да траже отачанства.

15. И да би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате.

16. Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

17. Вјером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање,

18. У којему бјеше казано: у Исаку назваће ти се сјеме;

19. Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; зато га и узе за прилику.

20. Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

21. Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове.

22. Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје.

23. Вјером Мојсија, пошто се роди, крише три мјесеца родитељи његови, јер видјеше красно дијете, и побојаше се заповијести цареве.

24. Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове;

25. И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост гријеха:

26. Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага Мисирскога; јер гледаше на плату.

27. Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога који се не види, као да га виђаше.

28. Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

29. Вјером пријеђоше Црвено Море као по сухој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

30. Вјером падоше зидови Јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

31. Вјером Раав курва не погибе с невјерницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другијем путем.

32. И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцима,

33. Који вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

34. Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе;

35. Жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкрсеније;

36. А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

37. Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

38. Којијех не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем.

39. И ови сви добивши свједочанство вјером не примише обећања;

40. Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.