Римљанима, глава 11
1. Говорим дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од сјемена Авраамова од кољена Венијаминова.
2. Не одбаци Бог народа својега, који напријед позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3. Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4. А шта му говори Божиј одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише кољена пред Ваалом.
5. Тако дакле и у садашње вријеме остатак би по избору благодати.
6. Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дијела није више благодат, јер дјело већ не би било дјело.
7. Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслијепише.
8. Као што је написано: даде им Бог духа неосјетљивога, очи да не виде, и уши да не чују до самога данашњега дана.
9. И Давид говори: да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10. Да се њихове очи заслијепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11. Говорим дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрјешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12. А кад је погрјешка њихова богатство свијету и штета њихова богатство незнабошцима, а камо ли да се испуне?
13. Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14. Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15. Јер кад је одмет њихов примирење свијету, шта шта би било примљење, осим живот из мртвијех?
16. Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране.
17. Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих, и постао си заједничар у коријену и у масти од маслине;
18. Не хвали се гранама; ако ли се пак хвалиш, не носиш ти коријена него коријен тебе.
19. А рећи ћеш: одломише се гране да се ја прицијепим.
20. Добро! невјерством одломише се, а ти вјером стојиш; не поноси се, него се бој.
21. Јер кад Бог рођенијех грана не поштедје, да и тебе како не непоштеди.
22. Гледај дакле доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити отсјечен.
23. А и они, ако не остану у невјерству, прицијепиће се; јер их је Бог кадар опет прицијепити.
24. Јер кад си ти отсјечен од рођене маслине, и прицијепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицијепити на рођену своју маслину!
25. Јер вам, браћо, нећу затајити тајне ове (да не будете поносити), шљепота Израиљу паде у дијел докле не уђе незнабожаца колико треба.
26. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: доћи ће од Сиона избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27. И ово им је мој завјет кад отмем њихове гријехе.
28. По јеванђељу дакле непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29. Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30. Јер као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховога ради супроћења,
31. Тако и они сад не хтјеше да вјерују вашега ради помиловања да би и они били помиловани.
32. Јер Бог затвори све у невјерство, да све помилује.
33. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путови!
34. Јер ко позна мисао Господњу?
35. Или ко му би савјетник? Или ко му напријед даде што, да му се врати?
36. Јер је од њега и кроз њега и у њему све. Њему слава вавијек. Амин.