1. Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?

2. Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња.

3. Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов.

4. Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5. Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

6. Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

7. Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис.

8. Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју,

9. Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја;

10. Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

11. Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

12. Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа;

13. Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара;

14. Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

15. Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога.

16. Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

17. Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућега.

18. Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују.

19. Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

20. У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

21. Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

22. Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога.

23. Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.

24. И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

25. Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

26. Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје вријеме.

27. Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј.