1. А потом бјеше празник Јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2. У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Јеврејски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова,

3. У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода;

4. Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5. А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

6. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав?

7. Одговори му болесни: да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене.

8. Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи.

9. И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота.

10. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је субота и не ваља ти одра носити.

11. А он им одговори: који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи?

13. А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту.

14. А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе.

15. А човјек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцијели.

16. И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговараше: отац мој дослије чини, и ја чиним.

18. И зато још више гледаху Јевреји да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

19. А Исус одговарајући рече им: заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако;

20. Јер отац сина љуби, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите.

21. Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује.

22. Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину,

23. Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао.

24. Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

25. Заиста, заиста вам кажем: иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети.

26. Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи;

27. И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј.

28. Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега,

29. И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда.

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао.

31. Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито.

32. Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене.

33. Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину;

34. А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше, а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу.

36. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла.

37. И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте.

38. И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла.

39. Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене.

40. И нећете да дођете к мени да имате живот.

41. Ја не примам славе од људи.

42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите?

45. Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

46. Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене.

47. А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима?