1. И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију.

2. Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница.

3. Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш;

4. Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

5. Јер ни браћа његова не вјероваху га.

6. Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

7. Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла.

8. Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

9. Рекавши им ово оста у Галилеји.

10. А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

11. А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он?

12. И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ.

13. Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога.

14. Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

15. И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио?

16. Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао.

17. Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

18. Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

19. Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

20. Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије?

21. Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе.

22. Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

23. Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу?

24. Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију?

26. И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

27. Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

28. Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

29. Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

30. Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

31. А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

32. Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

33. Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла.

34. Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

35. А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

36. Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

37. А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије.

38. Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде.

39. А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

40. А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк.

41. Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи?

42. Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

43. Тако распра постаде у народу њега ради.

44. А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ.

45. Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте?

46. А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек.

47. Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе?

48. Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

49. Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

50. Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

51. Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

52. Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

53. И отидоше сваки својој кући.