1. Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.

2. Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

3. Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;

4. А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане.

5. Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу.

7. Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога.

8. Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем.

9. А понижени брат нека се хвали висином својом;

10. А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни.

11. Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути.

12. Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

13. Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога;

14. Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами.

15. Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт.

16. Не варајте се, љубазна браћо моја!

17. Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака;

18. Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења.

19. Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

20. Јер срдња човјечија не чини правде Божије.

21. Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше.

22. Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе.

23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу;

24. Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше.

25. Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему.

26. Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд.

27. Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета.