1. И кад сврши Исус заповијести дванаесторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем.

2. А Јован чувши у тамници дјела Христова посла двојицу ученика својијех,

3. И рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

4. А Исус одговарајући рече им: идите и кажите Јовану што чујете и видите:

5. Слијепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глухи чују, мртви устају и сиромашнима проповиједа се јеванђеље.

6. И благо ономе који се не саблазни о мене.

7. А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

8. Или шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царскијем су дворовима.

9. Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

10. Јер је ово онај за кога је писано: ето, ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

11. Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега.

12. А од времена Јована Крститеља досад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

13. Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

14. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.

15. Који има уши да чује нека чује.

16. Али какав ћу казати да је овај род? Он је као дјеца која сједе по улицама и вичу својијем друговима,

17. И говоре: свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

18. Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: ђаво је у њему.

19. Дође син човјечиј, који и једе и пије, а они кажу: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима. И оправдаше премудрост дјеца њезина.

20. Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса његова, па се нијесу покајали:

21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.

22. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшнога суда него вама.

23. И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.

24. Али вам кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан страшнога суда него теби.

25. У то вријеме одговори Исус, и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима.

26. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

27. Све је мени предао отац мој, и нико не зна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати.

28. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

29. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.

30. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.