1. Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.

2. (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)

3. Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.

4. А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.

5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

6. А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.

7. А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.

8. Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

9. Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;

10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.

11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

12. Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.

13. А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.

14. Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.

15. И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.

16. Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим.

17. А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.

18. (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

19. И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.

20. Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома.

21. Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро.

22. А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.

23. Исус јој рече: брат ће твој устати.

24. Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.

25. А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.

26. И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?

27. Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет.

28. И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.

29. А она кад чу, уста брзо и отиде к њему.

30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.

31. А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

32. А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат.

33. Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

34. И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.

35. Ударише сузе Исусу.

36. Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше,

37. А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?

38. А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.

39. Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро.

40. Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?

41. Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио.

42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.

43. И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље.

44. И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде.

45. Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.

46. А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

47. Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса.

48. Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа;

50. И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

51. А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;

52. И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно.

53. Од тога дакле дана договорише се да га убију.

54. А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.

55. А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.

56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви зашто не долази на празник?

57. А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.