1. У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

2. И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

3. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

4. Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

5. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

6. Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

7. Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?

8. А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

9. Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину.

10. А кад учаше у једној зборници у суботу,

11. И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

12. А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје.

13. И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

14. А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

15. А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

16. А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

17. И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

18. А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је?

19. Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

20. Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије?

21. Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

22. И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

23. Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

24. Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи:

25. Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

26. Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

27. А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините.

28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.

29. И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

30. И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

31. У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32. И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

33. Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

35. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.