1. Јованова, глава 2
1. Дјечице моја! ово вам пишем да не гријешите; и ако ко сагријеши, имамо заступника код оца, Исуса Христа праведника,
2. И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета.
3. И по том разумијемо да га познасмо, ако заповијести његове држимо.
4. Који говори: познајем га, а заповијести његовијех не држи, лажа је, и у њему истине нема;
5. А који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у њему.
6. Који говори да у њему стоји, и тај треба да ходи као што је он ходио.
7. Љубазни! не пишем вам нове заповијести, него заповијест стару коју имасте испочетка. Заповијест стара јест ријеч коју чусте испочетка.
8. Опет вам пишем нову заповијест, која је заиста у њему и у вама; јер тама пролази, и видјело право већ свијетли.
9. Који говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у тами.
10. Који љуби брата својега, у видјелу живи, и саблазни у њему нема.
11. А који мрзи на својега брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.
12. Пишем вам, дјечице, да вам се опраштају гријеси имена његова ради.
13. Пишем вам, оци, јер познасте онога који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивога. Пишем вам, дјецо, јер познасте оца.
14. Писах вам, оци, јер познасте онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога.
15. Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.
16. Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета.
17. И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довијека.
18. Дјецо! Пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час.
19. Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нијесу сви од нас.
20. И ви имате помазање од светога, и знате све.
21. Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.
22. Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина.
23. Који се год одриче сина ни оца нема; а који признаје сина, и оца има.
24. Ви дакле што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у сину и у оцу.
25. И ово је обећање које нам он обећа, живот вјечни.
26. Ово вам писах за оне који вас варају.
27. И ви помазање што примисте од њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.
28. И сад, дјечице, останите у њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку.
29. Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од њега рођен.