1. А послије пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старјешинама и с ритором некијем Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

2. А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овоме народу чине твојијем промишљањем,

3. У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! примамо са сваком захвалношћу.

4. Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

5. Јер нађосмо овога човјека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свијету, и да је коловођа јереси Назаретској;

6. Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и шћасмо да му судимо по закону својему.

7. Али дође Лисија војвода, и оте га из нашијех руку на велику силу, и посла к теби,

8. Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо.

9. А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

10. А Павле одговори кад му намаже судија да говори: знајући од много година да си ти праведни судија овоме народу, слободно одговарам за себе:

11. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

12. И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

13. Нити они могу посвједочити шта теби сад на мене говоре.

14. Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачкоме, вјерујући све што је написано у закону и у пророцима,

15. И имајући надање на Бога да ће бити васкрсеније мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.

16. А за ово се и ја трудим да имам чисту савјест свагда и пред Богом и пред људима.

17. И послије много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе.

18. У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком.

19. А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају што на ме.

20. Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

21. Осим једнога овога гласа којијем повиках стојећи међу њима: за васкрсеније мртвијех доведосте ме данас на суд.

22. А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: кад дође Лисија војвода, извидјећу вашу ствар.

23. А капетану заповједи да се чува Павле, и да му се облакша, и ниједноме од његовијех да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

24. А послије неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која бјеше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега вјеру у Христа Исуса.

25. А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

26. А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

27. А кад се навршише двије године, измијени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.