1. Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован

2. (Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),

3. Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4. А ваљало му је проћи кроз Самарију.

5. Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.

6. А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.

7. Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

8. (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)

9. Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима.

10. Одговори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.

11. Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

12. Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

13. Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;

14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

15. Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

16. Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо.

17. Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немам мужа;

18. Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

19. Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.

20. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.

21. Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

22. Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Јевреја.

23. Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.

24. Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.

25. Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.

26. Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим.

27. И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ниједан не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?

28. А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

29. Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

30. Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.

31. А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.

32. А он им рече: ја имам јело да једем за које ви не знате.

33. Тада ученици говораху међу собом: већ ако му ко донесе да једе?

34. А он им рече: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.

35. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

36. И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;

37. Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.

38. Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

39. И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бесједу жене која свједочаше: каза ми све што сам учинила.

40. Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.

41. И много их више вјерова за његову бесједу.

42. А жени говораху: сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.

43. А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

44. Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.

45. А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

46. Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.

47. Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.

48. И рече му Исус: ако не видите знака и чудеса, не вјерујете.

49. Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.

50. Рече му Исус: иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус, и пође.

51. И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: син је твој здрав.

52. Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: јуче у седмом сахату пусти га грозница.

53. Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.

54. Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.