Марко, глава 14
1. Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.
2. Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио.
3. И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.
4. А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако?
5. Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
6. А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.
7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8. Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.
9. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.
10. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.
11. А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.
12. И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?
13. И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14. И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?
15. И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.
16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
17. И кад би увече, дође са дванаесторицом.
18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19. А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја?
20. А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.
21. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.
22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.
23. И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
24. И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.
25. Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.
26. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
27. И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.
28. Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.
29. А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.
30. И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.
31. А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху.
32. И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.
33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
34. И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.
35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.
36. И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?
38. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.
39. И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.
40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
41. И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.
42. Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
43. И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.
44. И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.
45. И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га.
46. А они метнуше руке своје на њ и ухватише га.
47. А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.
48. И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
49. А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
50. И оставивши га ученици сви побјегоше.
51. И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.
52. А он оставивши платно го побјеже од њих.
53. И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.
54. И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.
55. А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;
56. Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.
57. И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:
58. Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
59. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
60. И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?
61. А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога?
62. А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.
63. А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?
64. Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
65. И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима.
66. И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,
67. И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином.
68. А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева.
69. И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих.
70. А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.
71. А он се поче клети и преклињати: не знам тога човјека за кога ви говорите.
72. И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.