1. Овако ми рече Господ: иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.

2. Тако купих појас по ријечи Господњој, и опасах се њим.

3. Потом дође ми опет ријеч Господња говорећи:

4. Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га ондје у каку расјелину камену.

5. И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповједи Господ.

6. А послије много времена рече ми Господ: устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповједих да сакријеш ондје.

7. И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с мјеста гдје га бијах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не бјеше ни за што.

8. Тада ми дође ријеч Господња говорећи:

9. Овако вели Господ: тако ћу учинити да отрухне понос Јудин и велики понос Јерусалимски,

10. Тога народа неваљалога, што неће да слуша мојих ријечи, што ходи по мислима срца својега и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није ни за што.

11. Јер како се појас припоји око човјека, тако бијах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.

12. Зато им реци ову ријеч: овако вели Господ Бог Израиљев: сви се мјехови пуне вина. А они ће рећи: зар не знамо да се сви мјехови пуне вина?

13. Тада им реци: овако вели Господ: ево, ја ћу напунити пјаности све становнике ове земље и цареве, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, и свештенике и пророке и све становнике Јерусалимске.

14. И разбићу их једнога о другога, и оцеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедјети нити се смиловати, да их не потрем.

15. Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.

16. Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем, да чекате свјетлост а он је обрати у сјен смртни и претвори у таму.

17. Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мојега, јер ће се заробити стадо Господње.

18. Реци цару и царици: доље сједите, јер ће се славни вијенац ваш скинути с ваше главе.

19. Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвијем ће се одвести у ропство.

20. Подигните очи своје и видите оне што иду од сјевера. Гдје је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?

21. Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Не ће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?

22. Ако ли речеш у срцу свом: зашто ме то задеси? за мноштво безакоња твојега узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.

23. Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?

24. Зато ћу их разметнути као што размеће пљеву вјетар из пустиње.

25. То је дио твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.

26. Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.

27. Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видио сам; тешко теби, Јерусалиме! зар се нећеш очистити? докле још?