1. Петрова, глава 5
1. Старјешине које су међу вама молим који сам и сам старјешина и свједок Христова страдања, и имам дјел у слави која ће се јавити:
2. Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из добра срца;
3. Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;
4. И кад се јави поглавар пастирски, примићете вијенац славе који неће увенути.
5. Тако ви млади слушајте старјешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.
6. Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме.
7. Све своје бриге баците на њ, јер се он брине за вас.
8. Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.
9. Браните се од њега тврђом у вјери, знајући да се такова страдања догађају вашој браћи по свијету.
10. А Бог сваке благодати, који вас позва на вјечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укријепи, да утемељи.
11. Њему слава и држава ва вијек вијек. Амин.
12. По Силвану, вашему вјерном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, свјетујући и свједочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.
13. Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.
14. Поздравите један другога цјеливом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.