Приче Соломунове, глава 14

 

1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Рута 4:11, Приче 24:3

2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

Јов 12:4

3. У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Приче 12:6

4. Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

5. Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

2 Мој. 20:16, Приче 12:17

6. Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

Приче 8:9, Приче 17:24

7. Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

Приче 15:7

8. Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

Лука 12:20, 1 Кор. 3:19

9. Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

Приче 1:22

10. Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

2 Дн. 6:29

11. Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

Јов 8:15, Приче 3:33

12. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

Приче 16:25, Рим. 6:21

13. И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Проп. 2:2

14. Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

Приче 12:14, 2 Кор. 1:12, Гал. 6:4, Филиб. 4:7

15. Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Дјела 8:10

16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Приче 22:3

17. Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

18. Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

1 Мој. 43:28, Приче 11:29

20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Јов 42:11, Приче 19:7

21. Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Псал. 41:1, Приче 21:10

22. Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24. Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

25. Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

Јер. 38:8

26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

2 Кор. 5:6

27. Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

Приче 13:14

28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

2 Сам. 19:7

29. Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Приче 15:18, Мат. 11:29, 1 Кор. 13:4, Јаков 1:19

30. Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Јов 5:2, Псал. 112:10, Приче 12:4, Дјела 7:9, Рим. 3:29, Јаков 4:5

31. Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

Јов 31:15, Приче 17:5, Приче 22:2, Проп. 5:8, Мат. 25:40, 1 Јов. 3:17

32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

Јов 13:15, Псал. 23:4, 2 Кор. 1:9, 2 Тим. 4:18

33. Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

Приче 2:10

34. Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.

Приче 16:13, Мат. 24:45, Мат. 24:47

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga