1. И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с тјелеснима, као с малом дјецом у Христу.

2. Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,

3. Јер сте још тјелесни. Јер гдје су међу вама зависти и свађе и неслоге, нијесте ли тјелесни, и не живите ли по човјеку?

4. Јер кад говори ко: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; нијесте ли тјелесни?

5. Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које вјеровасте, као што и свакоме Господ даде?

6. Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

7. Тако нити је онај што који сади, ни онај који заљева, него Бог који даје те расте.

8. А онај који сади и који заљева једнаки су; и сваки ће примити своју плату по својему труду.

9. Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

10. По благодати Божијој која ми је дана ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.

11. Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос.

12. Ако ли ко зида на овоме темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу,

13. Свакога ће дјело изићи на видјело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дјело показаће огањ као што јест.

14. И ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату.

15. А чије дјело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.

16. Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божиј живи у вама?

17. Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.

18. Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар.

19. Јер је премудрост овога свијета лудост пред Богом, јер је писано: хвата премудре у њихову лукавству.

20. И опет: Господ зна помисли мудријех да су ништа.

21. Зато нико да се не хвали човјеком, јер је све ваше.

22. Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свијет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;

23. А ви сте Христови а Христос Божиј.