1. Сине мој, ако примиш ријечи моје, и заповијести моје сахраниш код себе,

2. Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,

3. Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,

4. Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;

5. Тада ћеш разумјети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.

6. Јер Господ даје мудрост, из његовијех уста долази знање и разум.

7. Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености,

8. Да би се држали стаза правијех, а он чува пут светаца својих.

9. Тада ћеш разумјети правду и суд и што је право, и сваки добри пут.

10. Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,

11. Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,

12. Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,

13. Који остављају праве путе да иду путовима мрачнијем,

14. Који се радују зло чинећи, и играју у злијем опачинама;

15. Којих су путови криви, и сами су опаки на стазама својим;

16. Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим ријечима,

17. Која оставља вођа младости своје, и заборавља завјет Бога својега.

18. Јер к смрти води дом њезин, и к мртвима стазе њезине.

19. Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.

20. Зато ходи путем добријех, и држи се стаза праведничких.

21. Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.

22. А безбожни ће се истријебити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.