1. Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

2. Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

3. Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

4. Смјерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

5. Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

6. Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће отступити од њега ни кад остари.

7. Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга оному који даје.

8. Ко сије безакоње жеће муку, и прута гњева његова нестаће.

9. Благо око биће благословено, јер даје хљеба својега убогому.

10. Отјерај потсмјевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

11. Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

12. Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

13. Љенивац говори: лав је напољу; насред улице погинуо бих.

14. Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гњеви Господ, онамо ће пасти.

15. Безумље је привезано дјетету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

16. Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацијело ће осиромашити.

17. Пригни ухо своје и слушај ријечи мудријех људи, и срце своје привиј к науци мојој.

18. Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

19. Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

20. Нијесам ли ти написао знамените ствари за савјете и знање,

21. Да бих ти показао тврђу истинитијех ријечи да би могао истинитијем ријечима одговарати онима који пошљу к теби?

22. Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

23. Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

24. Не дружи се с човјеком гњевљивијем и не иди са жестоким,

25. Да се не би навикао на путове његове и метнуо замке на душу своју.

26. Не буди од онијех који руку дају, који се јамче за дугове.

27. Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

28. Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

29. Јеси ли видио човјека устаоца на послу? Таки ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.