1. Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,

2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне,

3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

6. Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове.

7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

8. Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје.

9. Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

10. Сине мој, ако би те мамили грјешници, не пристај;

11. Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједамо правоме ни за што;

12. Прождријећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који слазе у јаму;

13. Свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плијена;

14. Бацаћеш ждријеб свој с нама; један ће нам тоболац бити свјема;

15. Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

16. Јер ногама својим трче на зло и хите да прољевају крв.

17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

18. А они вребају своју крв и засједају својој души.

19. Таки су путови свијех лакомијех на добитак, који узима душу својим господарима.

20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

21. У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе:

22. Луди, докле ћете љубити лудост? и потсмјевачима докле ће бити мио потсмијех? и безумни докле ће мрзити на знање?

23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам ријечи своје.

24. Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари,

25. Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити;

26. Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

27. Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

29. Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше;

30. Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја.

31. Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих.

32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

33. Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.