1. Мудар син слуша наставу оца својега; а потсмјевач не слуша укора.

2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.

3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

4. Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.

5. На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

6. Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грјешника.

7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

8. Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.

9. Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.

10. Од охолости бива само свађа, а који примају свјет, у њих је мудрост.

11. Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.

12. Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13. Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.

14. Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.

15. Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

16. Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

17. Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.

18. Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

19. Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла.

20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

21. Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

22. Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а грјешниково имање чува се праведнику.

23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

24. Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.

25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.