Јов, глава 12

 

1. А Јов одговори и рече:

2. Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.

Јов 17:10

3. И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

Јов 13:2

4. На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.

Јов 16:20, Псал. 91:15, Јер. 33:3, Мих. 7:7

5. Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.

Приче 14:2

6. Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.

7. Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

8. Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.

9. Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

10. Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.

4 Мој. 16:22, Дан. 5:23, Дјела 17:28

11. Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?

Јов 6:30, Јов 34:3

12. У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.

Јоило 1:2

13. У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.

14. Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.

Јов 19:10, Иса. 22:22, Откр. 3:7

15. Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

1 Мој. 7:11, 1 Цар. 17:1

16. У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.

17. Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.

Јов 3:14, Дан. 9:12

18. Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

Јов 3:14

19. Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

Јов 34:20

20. Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.

21. Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

22. Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.

Мат. 10:26, 1 Кор. 4:5

23. Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

5 Мој. 2:22, Дјела 17:26

24. Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,

Псал. 107:40

25. Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga