1. Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

2. Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.

3. Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, отац милости и Бог сваке утјехе,

4. Који нас утјешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме Бог утјешава.

5. Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утјеха наша умножава кроз Христа.

6. Ако ли смо пак у невољи, за вашу је утјеху и спасеније, које постаје у трпљењу тијех истијех страдања која и ми подносимо.

7. И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасеније, знајући да као што сте заједничари у нашему страдању тако и у утјеси.

8. Јер вам нећемо, браћо, затајити невоље наше која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нијесмо надали ни живљети;

9. Него сами у себи осудисмо да нам ваља помријети да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у њега се уздамо да ће нас и још избавити,

11. С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

12. Јер је наша слава ово: свједочанство савјести наше да смо у простоти и чистоти Божијој а не у мудрости тјелесној него по благодати Божијој живљели на свијету, а особито међу вама.

13. Јер вам друго не пишемо него што читате и разумијевате. А надам се да ћете и до краја разумјети.

14. Као што неки и разумјесте да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашега Исуса Христа.

15. И у овом поуздању шћадијах да вам дођем прије, да другу благодат имате;

16. И кроз вас да дођем у Маћедонију, и опет из Маћедоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

17. Али кад сам ово хтио, еда ли сам дакле што непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по тијелу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

18. Али је Бог вјеран, те ријеч наша к вама не би да и не.

19. Јер син Божиј Исус Христос, којега ми вама приповиједасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у њему би да.

20. Јер колико је обећања Божијех, у њему су да, и у њему амин, Богу на славу кроз нас.

21. А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

23. А ја за свједока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

24. Не као да ми владамо вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите.