1. А сам ја Павле молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нијесам код вас, слободан сам према вама.

2. Молим пак да ми не буде тријебе кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле за нас да по тијелу живимо;

3. Јер ако и живимо по тијелу, не боримо се по тијелу.

4. Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

5. И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

6. И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

7. Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

8. Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидјети.

9. Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

10. Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа.

11. Ово нека помисли такови да каки смо у ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо и у дјелу кад смо ту.

12. Јер не смијемо себе мијешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и пореде сами себе са собом, не разумијевају.

13. А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас.

14. Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђељем Христовијем,

15. Не хвалећи се преко мјере у туђијем пословима, имајући пак над кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати по правилу својему изобилно,

16. Да у даљнијем странама од вас проповједимо јеванђеље, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу урађено.

17. А који се хвали, Господом нека се хвали.

18. Јер онај није ваљан који се сам хвали, него којега Господ хвали.