1. Ово ми показа Господ: гле, котарица љетнога воћа.

2. И рече: што видиш, Амосе? А ја рекох: котарицу љетнога воћа. А Господ ми рече: дође крај народу мојему Израиљу, нећу га више пролазити.

3. И пјесме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвијех тјелеса, која ће се свуда побацати мучећи.

4. Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,

5. Говорећи: кад ће проћи младина да продајемо жито? и субота да отворимо пшеницу? умаљујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажнијем мјерилима;

6. Да купујемо сиромахе за новце и убогога за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.

7. Закле се Господ славом Јаковљевом: нећу нигда заборавити ниједнога дјела њихова.

8. Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? и неће ли се сва разлити као ријека? и неће ли се однијети и потопити као од ријеке Мисирске?

9. И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за бијела дана.

10. И претворићу празнике ваше у жалост и све пјесме ваше у плач, и метнућу костријет око свијех бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.

11. Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слушања ријечи Господњих.

12. И потуцаће се од мора до мора, и од сјевера до истока трчаће тражећи ријеч Господњу, и неће је наћи.

13. У то ће вријеме обамирати лијепе дјевојке и младићи од жеђи,

14. Који се куну кривицом Самаријском и говоре: тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.