1. Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?

2. Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

3. Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.

4. А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

5. Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

6. Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

7. Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

8. Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?

9. Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

10. Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

12. Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

13. И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

14. Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

15. Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

16. А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

17. А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

18. Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.