1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или премудрости да вам јављам свједочанство Божије.

2. Јер нијесам мислио да знам што међу вама осим Исуса Христа, и тога распета.

3. И ја бијах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрктању.

4. И ријеч моја, и поучење моје не бијаше у надговорљивијем ријечима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

5. Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

6. Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост вијека овога ни кнезова вијека овога који пролазе.

7. Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог прије свијета за славу нашу;

8. Које ниједан од кнезова вијека овога не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

9. Него као што је писано: што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.

10. А нама је Бог открио Духом својијем; јер Дух све испитује, и дубина Божије.

11. Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјечијега који живи у њему? Тако и у Богу што је нико не зна осим Духа Божијега.

12. А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је из Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;

13. Које и говоримо не ријечима што је научила човјечија премудрост, него што учи Дух свети; и духовне ствари духовно радимо.

14. А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа.

15. Духовни пак све разгледа, а њега сама нико не разгледа.

16. Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми ум Христов имамо.