1. Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од сјевера и велика погибао.

2. Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка.

3. К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто.

4. Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше.

5. Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине.

6. Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

7. Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

8. Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи.

9. Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.

10. Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила.

11. Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити.

12. И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.

13. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.

14. И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема.

15. Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

16. Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо.

17. И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо.

18. Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима.

19. Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој.

20. Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.

21. Зато овако говори Господ: ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и оцеви и синови, сусјед и пријатељ му, и погинуће.

22. Овако говори Господ: ево народ ће доћи из земље сјеверне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

23. Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњма, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска.

24. Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

25. Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

26. Кћери народа мојега, припаши костријет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.

27. Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.

28. Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, мјед су и гвожђе, сви су покварени.

29. Изгорјеше мјехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.

30. Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.