1. Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

2. Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.

3. Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

4. Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,

5. И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;

6. Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

7. Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?

8. Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.

9. Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?

10. Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.

11. Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.

12. Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,

13. И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.

14. Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа.

15. Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.

16. Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

17. Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.

18. Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји,

19. И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;

20. Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.

21. И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем.

22. Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,

23. К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,

24. И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

25. Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога,

26. Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

27. А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

28. Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

29. Јер је Бог наш огањ који спаљује.