Јов, глава 23
2. Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3. О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова,
4. Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5. Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао.
6. Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7. Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије.
8. Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га;
9. Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети.
10. Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11. По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох.
12. Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак.
13. Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини.
14. И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много.
15. За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.
16. Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17. Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?
 |
 |
 |
 |
 |