2. Коринћанима, глава 9
1. Јер за такову порезу која се купи светима није ми тријебе писати вам;
2. Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Маћедонцима да се Ахаја приготови од лањске године, и ваша ревност раздражи многе.
3. А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;
4. Да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не речем ви) у тој хвали.
5. Тако нађох да је потребно умолити браћу да напријед иду к вама, и да приправе овај напријед обречени ваш благослов да буде готов тако каконо ти благослов, а не као лакомство.
6. Ово пак велим: који с тврђом сије, с тврђом ће и поожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети.
7. Сваки по вољи својега срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби онога који драговољно даје.
8. А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дјело;
9. Као што је писано: просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавијек.
10. А који даје сјеме сијачу, даће и хљеб за јело: и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;
11. Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.
12. Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светијех, него чини те се и многе хвале дају Богу,
13. Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христова, и за простоту подјеле к њима и к свима,
14. И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.
15. А хвала Богу на његову неисказаноме дару.