1. Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2. Зашто ученици твоји преступају обичаје старијех? Јер не умивају руку својијех кад хљеб једу.

3. А он одговарајући рече им: зашто и ви преступате заповијест Божију за обичаје своје?

4. Јер Бог заповиједа говорећи: поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

5. А ви кажете: ако који рече оцу или матери: прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

6. Може и да не поштује оца својега или матере. И укидосте заповијест Божију за обичаје своје.

7. Лицемјери! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8. Ови људи приближавају се к мени устима својијем, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

9. Но залуду ме поштују учећи наукама и заповијестима људскима.

10. И дозвавши људе, рече им: слушајте и разумијте.

11. Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.

12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: знаш ли да фарисеји чувши ту ријеч саблазнише се?

13. А он одговарајући рече: свако дрво које није усадио отац мој небески, искоријениће се.

14. Оставите их: они су слијепи вођи слијепцима; а слијепац слијепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15. А Петар одговарајући рече му: кажи нам причу ову.

16. А Исус рече: еда ли сте и ви још неразумни?

17. Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

18. А што излази из уста из срца излази, и оно погани човјека.

19. Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога.

20. И ово је што погани човјека, а неумивенијем рукама јести не погани човјека.

21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве Тирске и Сидонске.

22. И гле, жена Хананејка изађе из онијех крајева, и повика к њему говорећи: помилуј ме Господе сине Давидов! моју кћер врло мучи ђаво.

23. А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: отпусти је, како виче за нама.

24. А он одговарајући рече: ја сам послан само к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе помози ми!

26. А он одговарајући рече: није добро узети од дјеце хљеб и бацити псима.

27. А она рече: да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њиховијех господара.

28. Тада одговори Исус, и рече јој: о жено! велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њезина од онога часа.

29. И отишавши Исус оданде, дође к мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.

30. И приступише к њему људи многи који имаху са собом хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и другијех многијех, и положише их к ногама Исусовијем, и исцијели их,

31. Тако да се народ дивљаше, видећи нијеме гдје говоре, узете здраве, хроме гдје иду, и слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

32. А Исус дозвавши ученике своје рече: жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нијесам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

33. И рекоше му ученици његови: откуда нам у пустињи толики хљеб да се насити толики народ?

34. И рече им Исус: колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибице.

35. И заповједи народу да посједају по земљи.

36. И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својијем, а ученици народу.

37. И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пунијех.

38. А онијех што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

39. И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине Магдалске.