1. А слабога у вјери примајте лијепо, да се не смета савјест.

2. Јер један вјерује да смије свашта јести, а који је слаб једе зеље.

3. Који једе нека не укорава онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе; јер га Бог прими.

4. Ко си ти који судиш туђему слузи? Он својему господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде увјерен за своју мисао.

6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

7. Јер ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи.

8. Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо.

9. Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживље да облада и мртвима и живима.

10. А ти зашто осуђујеш брата својега? Или ти зашто укораваш брата својега? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

11. Јер је писано: тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик славиће Бога.

12. Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе.

13. Зато да не осуђујемо више један другога, него мјесто тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

14. Знам и увјерен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

15. А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својијем онога за којега Христос умрије.

16. Гледајте дакле да се не хули на ваше добро.

17. Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу светоме.

18. Јер који овијем служи Христу угодан је Богу и мио људима.

19. Тако дакле да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другога.

20. Не раскопавај дјела Божијега јела ради; јер је све чисто; него је погано за човјека који једе са спотицањем.

21. Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на што се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

22. Ти имаш вјеру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

23. А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а шта год није по вјери гријех је.