1. А бјеше један човјек од племена Венијаминова, којему име бјеше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једнога човјека од племена Венијаминова, храбар јунак.

2. Он имаше сина по имену Саула, који бјеше млад и лијеп да не бјеше љепшега од њега међу синовима Израиљевијем, а главом бјеше виши од свега народа.

3. А Кису оцу Саулову неста магарица, па рече Кис Саулу сину својему: узми са собом једнога момка, па устани и иди те тражи магарице.

4. И он прође гору Јефремову, и прође земљу Салиску; али не нађоше; па прођоше у земљу Салимску, и не бјеше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.

5. А кад дођоше у земљу Суфску, рече Саул момку својему који бјеше с њим: хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас.

6. А он му рече: ево, у овом граду има човјек Божји, којега веома поштују; што год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.

7. А Саул рече момку својему: хајде да идемо; али шта ћемо однијети човјеку? јер нам је хљеба нестало у торбама, а дара немамо да однесемо човјеку Божијему. Шта имамо?

8. А момак опет одговарајући рече Саулу: ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човјеку Божијему да нас упути.

9. А у старо вријеме ко би ишао да пита Бога говораше: хајде да идемо к видиоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се вријеме зваше видјелац.

10. И Саул рече момку својему: добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град гдје бјеше човјек Божји.

11. И кад иђаху уз брдо градско, сретоше дјевојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: је ли ту видјелац?

12. А оне одговарајући рекоше: јест, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.

13. Како уђете у град, наћи ћете га прије него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи.

14. И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их.

15. А Господ бјеше објавио Самуилу дан прије него дође Саул, рекавши:

16. Сјутра у ово доба послаћу к теби једнога човјека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мојему Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку Филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене.

17. И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: ето човјека за којега ти рекох; тај ће владати мојим народом.

18. И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: кажи ми, гдје је кућа видиочева?

19. А Самуило одговори Саулу и рече: ја сам видјелац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сјутра ћу те отпустити, и што ти је год у срцу, казаћу ти.

20. А за магарице, којих ти је нестало прије три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? еда ли не твоје и свега дома оца твојега?

21. А Саул одговори и рече: нијесам ли од племена Венијаминова, најмањега племена Израиљева, и дом мој најмањи између свијех домова племена Венијаминова? што ми дакле говориш тако?

22. А Самуило узе Саула и његова момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих бјеше до тридесет људи.

23. И Самуило рече кухару: донеси дио који ти дадох и за који ти рекох: остави га код себе.

24. Тада донесе кухар плеће и што бјеше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: ево што је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано дослије за тебе, кад рекох: позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан.

25. Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову.

26. А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изидоше обојица, он и Самуило.

27. И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: реци момку нека иде напријед (и он прође напријед), а ти стани мало да ти јавим ријеч Божију.