Приче Соломунове, глава 30

 

1. Ријечи Агура сина Јакејева; сабране ријечи тога човјека Итилу, Итилу и Укалу.

2. Ја сам луђи од свакога, и разума човјечијега нема у мене.

Псал. 73:22

3. Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.

4. Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у прегршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину његову? знаш ли?

Јов 26:8, Јов 38:4, Јов 38:9, Јован 3:13

5. Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.

Псал. 12:6, Псал. 18:30, Псал. 84:11

6. Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.

5 Мој. 4:2, Откр. 22:18

7. За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:

8. Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,

Мат. 6:11

9. Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.

5 Мој. 8:12, Нем. 9:25, Ос. 13:6

10. Не опадај слуге господару његову, да те не би клео и ти био крив.

11. Има род који псује оца својега и не благосиља матере своје.

12. Има род који мисли да је чист, а од свога кала није опран.

Иса. 65:5, Лука 18:11, Титу 1:15

13. Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.

14. Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

Јов 29:17, Псал. 14:4, Амос 8:4

15. Пијавица има двије кћери, које говоре: дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: доста:

16. Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: доста.

Приче 27:20, Авак. 2:5

17. Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

1 Мој. 9:22, 3 Мој. 20:9

18. Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:

19. Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.

20. Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.

21. Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:

22. Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.

Приче 19:10, Проп. 10:7

23. Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.

24. Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

25. Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;

Приче 6:6

26. Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

3 Мој. 11:5, Псал. 104:18

27. Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

Јоило 2:7

28. Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

29. Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:

30. Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,

31. Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

32. Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

Проп. 8:3, Мих. 7:16, Рим. 3:19

33. Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga