1. А седме године, петога мјесеца, дана десетога, дођоше неки од старјешина Израиљевијех да упитају Господа, и сједоше преда мном.

2. И дође ми ријеч Господња говорећи:

3. Сине човјечји, кажи старјешинама Израиљевијем и реци им: овако вели Господ Господ: дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.

4. Хоћеш ли да им судиш? хоћеш ли да им судиш? сине човјечји. Покажи им гадове отаца њиховијех.

5. И реци им: овако вели Господ Господ: којега дана изабрах Израиља и подигох руку своју сјемену дома Јаковљева, и показах им се у земљи Мисирској, и подигох им руку своју говорећи: ја сам Господ Бог ваш;

6. Онога дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље Мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама.

7. И рекох им: одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове Мисирске, ја сам Господ Бог ваш.

8. Али се одвргоше од мене, и не хтјеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гаднијех богова Мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гњев свој на њима усред земље Мисирске.

9. Али имена својега ради, да се не оскврни пред онијем народима међу којима бијаху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље Мисирске.

10. И изведох их из земље Мисирске, и доведох их у пустињу.

11. И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши жив ће бити кроз њих.

12. И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.

13. Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гњев свој на њих у пустињи да их истријебим.

14. Али учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

15. И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама;

16. Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гаднијем боговима њиховијем.

17. Али их пожали око моје, те их не истријебих, и не затрх их у пустињи.

18. Него рекох синовима њиховијем у пустињи: не идите по уредбама отаца својих и не држите њиховијех закона, и не скврните се гаднијем боговима њиховијем.

19. Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;

20. И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.

21. Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и закона мојих не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гњев свој на њима у пустињи.

22. Али повратих руку своју и учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

23. И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расијати по народима и разасути по земљама.

24. Јер закона мојих не извршиваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гаднијем боговима отаца њиховијех.

25. Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живјети.

26. И оскврних их даровима њиховијем што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.

27. Зато говори дому Израиљеву, сине човјечји, и кажи им: овако вели Господ Господ: још ме и овијем ружише оци ваши чинећи ми безакоње:

28. Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, гдје год видјеше висок хум и дрво гранато, ондје приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и ондје љеваше наљеве своје.

29. И рекох им: шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.

30. Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: не скврните ли се на путу отаца својих? и за гадовима њиховијем не курвате ли се?

31. И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.

32. А шта мислите, неће бити никако, што говорите: бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.

33. Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом цароваћу над вама.

34. И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расијани, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом.

35. И одвешћу вас у пустињу тијех народа, и ондје ћу се судити с вама лицем к лицу.

36. Како сам се судим с оцима вашим у пустињи земље Мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.

37. И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе завјетне.

38. И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље гдје су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.

39. Ви дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: идите, служите сваки гаднијем боговима својим и унапредак, кад нећете да ме слушате; али имена мојега светога не скврните више даровима својим и гаднијем боговима својим.

40. Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, ондје ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, ондје ће ми бити мили и ондје ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свијем светијем стварима вашим.

41. Мили ћете ми бити с угоднијем мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расијани; и бићу посвећен у вама пред народима.

42. И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.

43. И ондје ћете се опоменути путова својих и свијех дјела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.

44. И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена својега; не по вашим злијем путовима нити по опаким дјелима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.