1. А народ видјевши гдје Мојсије за дуго не слази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би.

2. А Арон им рече: поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

3. И поскида сав народ златне обоце што им бијаху у ушима, и донесоше Арону.

4. А он узев из руку њиховијех, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске.

5. А кад то видје Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: сјутра је празник Господњи.

6. И сјутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и посједа народ, те једоше и пише, а послије усташе да се играју.

7. А Господ рече Мојсију: иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље Мисирске.

8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповједио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске.

9. Још рече Господ Мојсију: погледах народ овај, и ето је народ тврда врата.

10. И сада пусти ме, да се распали гњев мој на њих и да их истријебим; али од тебе ћу учинити народ велик.

11. А Мојсије се замоли Господу Богу својему, и рече: зашто се, Господе, распаљује гњев твој на народ твој, који си извео из земље Мисирске силом великом и руком крјепком?

12. Зашто да говоре Мисирци и реку: на зло их изведе, да их побије по планинама и да их истријеби са земље? Поврати се од гњева својега, и пожали народ свој ода зла.

13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: умножићу сјеме ваше као звијезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати сјемену вашему да је њихова довијека.

14. И ражали се Господу учинити зло народу својему, које рече.

15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са двије плоче свједочанства у рукама својим; и плоче бјеху писане с обје стране, отуд и одовуд писане.

16. И бјеху плоче дјело Божије, и писмо бјеше писмо Божије, урезано на плочама.

17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у околу.

18. А он рече: није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику онијех који пјевају.

19. И кад дође близу окола, угледа теле и игре, те се разгњеви Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.

20. Па узе теле које бијаху начинили и спали га огњем, и сатр га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.

21. И рече Мојсије Арону: шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики гријех?

22. А Арон му рече: немој се гњевити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

23. Јер рекоше ми: начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би.

24. А ја им рекох: ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.

25. А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовијем,

26. Стаде Мојсије на врата од окола, и рече: к мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

27. И рече им: овако каже Господ Бог Израиљев: припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по околу од врата до врата, и побијте сваки брата својега и пријатеља својега и ближњега својега.

28. И учинише синови Левијеви по заповијести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три тисуће људи.

29. Јер Мојсије рече: посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.

30. А сјутрадан рече Мојсије народу: ви љуто сагријешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости гријех.

31. И врати се Мојсије ка Господу, и рече: молим ти се; народ овај љуто сагријеши начинивши себи богове од злата.

32. Али опрости им гријех: ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

33. А Господ рече Мојсију: ко ми је згријешио, онога ћу избрисати из књиге своје.

34. А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима гријех њихов.

35. И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.