1. Чујте ову ријеч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.

2. Паде, неће више устати дјевојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.

3. Јер овако вели Господ Господ: у граду из којега је излазила тисућа остаће стотина, а из којега је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљеву.

4. Јер овако вели Господ дому Израиљеву: тражите ме, и бићете живи.

5. А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.

6. Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дома Јосифова као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

7. Који обраћате суд у пелен, и правду на земљу обарате,

8. Онога тражите који је створио звијезде кола и штапе, и који претвара сјен смртни у јутро а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и прољева их по земљи; име му је Господ.

9. Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.

10. Мрзе на онога који кара на вратима, и гаде се на онога који говори право.

11. Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесана камена, али нећете сједјети у њима; насадисте лијепе винограде, али нећете пити вина из њих.

12. Јер знам безакоња ваша, којих је много, и гријехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.

13. Зато ће праведни мучати у ово вријеме, јер је зло вријеме.

14. Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.

15. Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.

16. Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: биће тужњава по свијем улицама, и по свијем путовима говориће: јаох! јаох! и зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умију нарицати.

17. И по свијем ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.

18. Тешко онима који желе дан Господњи! што ће вам дан Господњи? тада је мрак а не видјело.

19. Као да би ко бјежао од лава па би га срео медвјед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.

20. Није ли дан Господњи мрак а не видјело? и тама, без свјетлости?

21. Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

22. Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.

23. Уклони од мене буку пјесама својих, и свирања псалтира твојих нећу да чујем.

24. Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

25. Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?

26. Него сте носили шатор Молоха својега, и Хијуна, ликове своје, звијезду бога својега, које сами себи начинисте.

27. Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, којему је име Бог над војскама.