1. А Давид отишавши оданде стаде на тврдијем мјестима Енгадским.

2. И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: ено Давида у пустињи Енгадској.

3. Тада узе Саул три тисуће људи изабранијех из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима гдје су дивокозе.

4. И дође к торовима овчијим украј пута гдје бијаше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сјеђаху у крају у пећини.

5. И рекоше Давиду људи његови: ево дана, за који ти рече Господ: ево ја ти предајем непријатеља твојега у руке да учиниш што ти је воља. И Давид уста, те полако отсијече скут од плашта Саулова.

6. А послије задрхта срце Давиду што отсијече скут Саулу.

7. И рече својим људима: не дао Бог да то учиним господару својему, помазанику Господњему, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.

8. И одврати ријечима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.

9. Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.

10. И рече Давид Саулу: зашто слушаш што ти кажу људи који говоре: ето Давид тражи зло твоје?

11. Ево, данас видјеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедјех, и рекох: нећу дигнути руке своје на господара својега, јер је помазаник Господњи.

12. Ево, оче мој, ево види скут од плашта својега у мојој руци: отсјекох скут од плашта твојега, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нијесам згријешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.

13. Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.

14. Како каже стара прича: од безбожнијех излази безбожност; зато се рука моје неће подигнути на те.

15. За ким је изашао цар Израиљев? кога гониш? мртва пса, буху једну.

16. Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.

17. А кад изговори Давид ове ријечи Саулу, рече Саул: је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.

18. И рече Давиду: правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.

19. И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.

20. И ко би нашавши непријатеља својега пустио га да иде добријем путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.

21. И сада, ево, знам да ћеш зацијело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.

22. Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истријебити сјемена мојега послије мене, ни имена мојега затрти у дому оца мојега.

23. И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо мјесто.