1. Потом године девете, десетога мјесеца, десетога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

2. Сине човјечји, запиши име овога дана, овога истога дана; у тај дан дође цар Вавилонски на Јерусалим.

3. И кажи причу томе дому одметничком, и реци им: овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.

4. Сложи у њ дијелове, све добре дијелове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.

5. Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскухају у њему.

6. Јер овако вели Господ Господ: тешко граду крвничком, лонцу, на ком стоји загоријел, с којега неће да сиђе загоријел; повади дио по дио; ждријеб да се не баци за њ.

7. Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.

8. Распаливши гњев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.

9. Зато овако вели Господ Господ: тешко граду крвничком! и ја ћу наложити велик огањ.

10. Нанеси дрва, и распали огањ, нека се строши месо, зачини коријењем, и кости нека изгоре.

11. Метни га празна на живо угљевље да се угрије и изгори мјед његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загоријели његове.

12. Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загоријел његова; у огањ ће загоријел његова.

13. У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гњев свој над тобом.

14. Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путовима твојим и по дјелима твојим судиће ти, говори Господ Господ.

15. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

16. Сине човјечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.

17. Немој уздисати, не жали како бива за мртвијем, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хљеба ничијега не једи.

18. И говорих ујутру народу, а увече ми умрије жена; и сјутрадан учиних како ми бјеше заповјеђено.

19. И рече ми народ: хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?

20. И одговорих им: дође ми ријеч Господња говорећи:

21. Реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и што је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.

22. И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хљеба ничијега нећете јести;

23. И капе ће вам бити на главама и обућа на ногу; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чиљети и уздисаћете један с другим.

24. И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.

25. А ти, сине човјечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њиховијех и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,

26. У тај дан ко утече, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?

27. У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко утече, и говорићеш и нећеш више бити нијем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.