1. А шесте године, шестога мјесеца, дана петога, кад сјеђах у својој кући и старјешине Јудине сјеђаху преда мном, паде ондје на ме рука Господа Господа.

2. И видјех, а то облик на очи као огањ, од бедара му доље бјеше огањ, а од бедара горе бјеше као свјетлост, као јака свјетлост.

3. И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на сјевер, гдје стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.

4. И гле, ондје бјеше слава Бога Израиљева на очи као она што је видјех у пољу.

5. И рече ми: сине човјечји, подигни очи своје к сјеверу. И подигох очи своје к сјеверу, и гле, са сјевера на вратима олтарским бијаше онај идол од ревности на уласку.

6. Потом ми рече: сине човјечји, видиш ли што ти раде? велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видјети већих гадова.

7. И одведе ме на врата од тријема, и погледах, а то једна рупа у зиду.

8. А он ми рече: сине човјечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.

9. Тада ми рече: уђи и види опаке гадове које чине ту.

10. И ушав видјех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљева бијаху написани по зиду свуда унаоколо.

11. И пред њима стајаше седамдесет људи између старјешина дома Израиљева с Јазанијом сином Сафановијем, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.

12. Тада ми рече: видиш ли, сине човјечји, шта чине старјешине дома Израиљева у мраку свак у својој писаној клијети? јер говоре: не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.

13. Потом ми рече: још ћеш видјети већих гадова које они чине.

14. И одведе ме на врата дома Господњега која су са сјевера; и гле, жене сјеђаху и плакаху за Тамузом.

15. И рече ми: јеси ли видио, сине човјечји? још ћеш видјети већих гадова од тијех.

16. И одведе ме у тријем унутрашњи дома Господњега; и гле, на уласку у цркву Господњу између тријема и олтара бјеше око двадесет и пет људи окренутијех леђима к цркви Господњој лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.

17. Тада ми рече: јеси ли видио, сине човјечји? мало ли је дому Јудину што чине те гадове које чине овдје? него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.

18. Зато ћу и ја учинити у гњеву, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати иза гласа у моје уши, нећу их услишити.