1. Године треће царовања Јоакима цара Јудина дође Навуходоносор цар Вавилонски на Јерусалим, и опколи га.

2. И Господ му даде у руку Јоакима цара Јудина и дио судова дома Божијега, и однесе их у земљу Сенар у дом бога својега, и метну судове у ризницу бога својега.

3. И рече цар Асфеназу старјешини својих дворана да доведе између синова Израиљевијех, и од царског сјемена и од кнезова,

4. Младиће на којима нема мане, и који су лијепа лица и научени свакој мудрости и вјешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик Халдејски.

5. И одреди им цар оброк на дан од јела царскога и од вина које он пијаше, да се хране три године а послије да стоје пред царем.

6. А међу њима бјеху од синова Јудинијех Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.

7. А старјешина над дворанима предје им имена, и Данилу надје име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.

8. Али Данило науми да се не скврни оброком јела царева и вином које он пијаше, и замоли се старјешини над дворанима да се не скврни.

9. И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старјешине над дворанима.

10. И рече старјешина над дворанима Данилу: бојим се господара својега цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?

11. А Данило рече Амелсару, којега старјешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:

12. Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и воде да пијемо.

13. Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младићима који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.

14. И послуша их у том, и огледа их за десет дана.

15. А послије десет дана лица им дођоше љепша и меснатија него у свијех младића који јеђаху царско јело.

16. И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.

17. И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разумије сваку утвару и сне.

18. И кад прође вријеме по ком цар бјеше рекао да их изведу, изведе их старјешина над дворанима пред Навуходоносора.

19. И говори цар с њима, и не нађе се међу свјема њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.

20. И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свијех врача и звјездара што их бјеше у свему царству његову.

21. И оста Данило до прве године цара Кира.