1. Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га цјелова, и рече му: ето, није ли те помазао Господ над нашљедством својим да му будеш вођ?

2. Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човјека код гроба Рахиљина у крају Венијаминову у Селси, који ће ти рећи: нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: шта ћу чинити поради сина својега?

3. И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу Таворску, срешће те ондје три човјека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хљеба, а трећи носећи мјешину вина.

4. Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хљеба, које прими из руку њиховијех.

5. Потом ћеш доћи на хум Божји, гдје је стража Филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка слазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.

6. И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човјек.

7. И кад ти дођу ти знаци, чини што ти дође на руку, јер је Бог с тобом.

8. Потом ћеш отићи прије мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.

9. И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.

10. И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.

11. И кад га видјеше сви који га познаваху од пређе гдје пророкује с пророцима, рекоше један другоме: шта то би од сина Кисова? еда ли је и Саул међу пророцима?

12. А један оданде одговори и рече: ко ли им је отац? Отуда поста прича: еда ли је и Саул међу пророцима?

13. И преставши пророковати дође на гору.

14. А стриц Саулов рече њему и момку његову: куда сте ишли? А он одговори: да тражимо магарице; и кад видјесмо да их нигдје нема, отидосмо к Самуилу.

15. А стриц Саулов рече: кажи ми шта вам је рекао Самуило?

16. А Саул рече стрицу својему: казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.

17. А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.

18. И рече синовима Израиљевијем: овако вели Господ Бог Израиљев: ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку Мисирских и избавих вас из руку свијех царстава која вас мучаху.

19. А ви данас одбацисте Бога својега, који вас сам избавља од свијех зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по тисућама својим.

20. И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.

21. Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовијем, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула сина Кисова. И тражише га, али се не нађе.

22. Тада опет упиташе Господа: хоће ли још доћи овамо тај човјек? А Господ рече: ето сакрио се за пртљагом.

23. Тада отрчаше, и доведоше га оданде. И стаде усред народа, и бијаше главом виши од свега народа.

24. И рече Самуило свему народу: видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: да живи цар!

25. Тада Самуило каза народу права царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући.

26. И Саул такођер отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.

27. А људи неваљали рекоше: тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дара. Али се он учини као да није чуо.