1. Тада дође Нас Амонац, и стаде у око према Јавису Галадову. И сви људи из Јависа рекоше Насу: учини вјеру с нама, па ћемо ти служити.

2. А Нас Амонац одговори им: овако ћу учинити вјеру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу.

3. А старјешине Јависке рекоше му: остави нам седам дана, да пошљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби.

4. И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове ријечи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху.

5. А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани.

6. Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те ријечи, и он се разгњеви врло.

7. Па узе два вола, и исијече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истијем посланицима поручивши: ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовијем. И страх Господњи попаде народ, те изидоше једнодушно.

8. И изброји их у Везеку, и бјеше синова Израиљевих триста тисућа, а синова Јудинијех тридесет тисућа.

9. Потом рекоше посланицима који бијаху дошли: овако реците људима у Јавису Галадову: сјутра ћете се избавити, кад огрије сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше.

10. И рекоше Јавишани Амонцима: сјутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас што вам буде драго.

11. И сјутрадан раздијели Саул народ у три чете, и уђоше усред окола о јутрењој стражи, и бише Амонце докле сунце не огрија, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно.

12. Тада рече народ Самуилу: који је оно што рече: еда ли ће Саул царовати над нама? дајте их да их погубимо.

13. Али Саул рече: да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.

14. Тад Самуило рече народу: хајдете да идемо у Галгал, да ондје поновимо царство.

15. И сав народ отиде у Галгал, и поставише ондје Саула царем пред Господом у Галгалу, и ондје принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се ондје Саул и сав Израиљ веома.