1. Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

2. Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

3. А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење.

4. Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

5. Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

6. А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

7. Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди?

8. Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој?

9. Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.

10. Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења.

11. Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац.

12. Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

13. Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14. Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

15. Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

16. Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш?

17. Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

18. Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас.

19. Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком.

20. Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени.

21. У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

22. Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују.

23. Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели?

24. А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију.

25. И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

26. Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

27. Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

28. Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

29. А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

30. Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути.

31. Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше.

32. И духови пророчки покоравају се пророцима;

33. Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех.

34. Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

35. Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

36. Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође?

37. Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести.

38. Ако ли ко не разумије, нека не разумије.

39. Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

40. А све нека бива поштено и уредно.